Zakon o advokaturi

Овим законом уређују се адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром и облици рада адвоката, права, обавезе и одговорност адвоката и адвокатских приправника и организација и рад адвокатских комора.

Адвокатура је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима.

Самосталност и независност адвокатуре остварује се:

1) самосталним и независним обављањем адвокатуре;

2) правом странке на слободан избор адвоката;

3) организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, као самосталне и независне организације адвоката;

4) доношењем општих аката од стране адвокатских комора;

5) одлучивањем о пријему у адвокатуру и о престанку права на бављење адвокатуром.

Пружање правне помоћи из члана 2. став 1. овог закона обухвата:

1) давање усмених и писмених правних савета и мишљења;

2) састављање тужби, захтева, предлога, молби, правних лекова, представки и других поднесака;

3) састављање уговора, завештања, поравнања, изјава, општих и појединачних аката и других исправа;

4) заступање и одбрану физичких и правних лица;

5) посредовање у циљу закључења правног посла или мирног решавања спорова и спорних односа;

6) обављање других послова правне помоћи у име и за рачун домаћег или страног физичког или правног лица, на основу којих се остварују права или штите слободе и други интереси.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) “адвокатура” је обављање адвокатске службе;

2) “адвокат” је лице које је уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром;

3) “кандидат” је лице које је поднело захтев за упис у именик адвоката, све док није уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву;

4) “надлежна адвокатска комора” је адвокатска комора у чији именик је адвокат уписан;

5) “странка” је физичко или правно лице које се адвокату обратило за пружање правне помоћи и лице које адвокат заступа или брани;

6) “заступање” је заступање или одбрана;

7) “кодекс” је Кодекс професионалне етике адвоката;

8) “тарифа” је Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката;

9) “домаћи адвокат” је адвокат који је држављанин Републике Србије;

10) “именик адвоката” је именик адвоката држављана Републике Србије;

11) “уписник А и уписник Б именика адвоката” је именик адвоката – страних држављана;

12) “именик заједничких адвокатских канцеларија” је именик уписаних заједничких адвокатских канцеларија;

13) “именик адвокатских ортачких друштава” је именик уписаних адвокатских ортачких друштава;

14) “адвокатски приправник” је дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури;

15) “именик адвокатских приправника” је именик адвокатских приправника који се оспособљавају за рад у адвокатури.

Право на бављење адвокатуром стиче се доношењем одлуке о упису у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве.

Поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата.

Услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако овим законом није другачије одређено, су:

1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања;

2) положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији;

3) држављанство Републике Србије;

4) општа здравствена и потпуна пословна способност;

5) непостојање радног односа;

6) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром;

7) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције;

8) достојност за бављење адвокатуром;

9) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије;

10) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен.

Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед.

Испуњеност услова за упис у именик адвоката из става 1. тач. 6) и 8) овог члана адвокатска комора цени по слободној оцени.

Кандидат који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 година, не полаже адвокатски испит.

Уз захтев за упис кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 6. став 1. тач. 1) до 5) и тач. 7) и 9) овог закона.

Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 6), 8) и 10) овог закона.

Правна лица, државни и правосудни органи и организације дужни су да, у складу са законом, на захтев адвокатске коморе дају о кандидату тачне и потпуне податке, потребне за оцену да ли испуњава услове из члана 6. став 1. тач. 6) и 8) овог закона.

Адвокатска комора може одложити доношење одлуке о захтеву до правноснажног окончања кривичног поступка, ако је против кандидата оптужница за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, ступила на снагу.

Ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката.

Адвокатска комора одбиће захтев за упис у именик адвоката кандидата који не испуњава један или више услова прописаних у члану 6. став 1. овог закона.

О одлуци из става 3. овог члана адвокатска комора је дужна да без одлагања обавести Адвокатску комору Србије и све адвокатске коморе у њеном саставу.

Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако се ради о страном држављанину и под условом да је поднео доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији.

Адвокатска заклетва полаже се пред председником адвокатске коморе или лицем које он овласти.

Адвокатска заклетва гласи:

“Заклињем се да ћу дужност адвоката обављати савесно, да ћу се у свом раду придржавати Устава, закона и других прописа, статута адвокатске коморе и Кодекса професионалне етике адвоката и да ћу својим поступцима и понашањем чувати углед адвокатуре.”

Адвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију.

Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката.

Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом адвокатске коморе.

Орган који води поступак може тражити на увид адвокатску легитимацију од лица које пред њим непосредно наступа у својству адвоката.

У случају сумње у својство лица које се представља као адвокат, орган који води поступак може да од надлежне адвокатске коморе прибави потребна обавештења.

Адвокатска комора која је донела одлуку о упису или Адвокатска комора Србије по праву надзора, поништиће одлуку и решење о упису или само одлуку о упису када решење није донето:

1) ако кандидат не положи адвокатску заклетву у складу са чланом 9. овог закона;

2) ако се после уписа у именик адвоката сазна да нису били испуњени услови за упис.

Поступак за поништај одлуке и решења о упису покреће се по службеној дужности или на основу пријаве.

Адвокатска комора која је донела одлуку и решење о упису дужна је да без одлагања, а најкасније у року од три дана од покретања поступка из става 2. овог члана, о покренутом поступку обавести Адвокатску комору Србије и адвоката против кога је поступак покренут.

Адвокат који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, уписује се у именик адвоката друге адвокатске коморе без испитивања услова за упис, осим услова из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона.

Адвокат из става 1. овог члана дужан је да адвокатској комори са чије територије пресељава седиште адвокатске канцеларије, поднесе захтев за брисање из именика адвоката због промене седишта канцеларије и да у року од 15 дана од дана брисања поднесе захтев за упис у именик адвоката оне адвокатске коморе на чију територију пресељава седиште канцеларије, уз прилагање доказа из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона.

Ако адвокат не поднесе захтев за упис у року прописаном у ставу 2. овог члана сматраће се да му је престало право на бављење адвокатуром, у смислу одредбе члана 83. став 1. тачка 1) овог закона.

Адвокат – страни држављанин уписан у уписник Б именика адвоката, који се најмање три године непрекидно бавио адвокатуром у Републици Србији, стиче право да поднесе захтев за упис у именик адвоката без испитивања услова за упис.

Страни држављанин може се уписати у уписник А и уписник Б именика адвоката, ако се бави адвокатуром у матичној држави у складу са прописима те државе и ако, у зависности од врсте уписа, испуњава услове из ст. 2. и 3. овог члана.

За упис у уписник А именика адвоката кандидат мора испуњавати услове из члана 6. став 1. тач. 4) до 10) овог закона.

За упис у уписник Б именика адвоката кандидат мора, поред услова из става 2. овог члана, испуњавати и услове из члана 6. став 1. тачка 2) овог закона.

Уз захтев за упис у уписник А именика адвоката, адвокат – страни држављанин је дужан да достави уверење о држављанству државе чији је држављанин и потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старије од три месеца, као и доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 4) до 7) и 9) овог закона.

Уз захтев за упис у уписник Б именика адвоката, адвокат – страни држављанин је дужан да, поред прилога из става 4. овог члана, достави и доказе о испуњености услова из става 3. овог члана.

О упису адвоката – страног држављанина обавештава се надлежна адвокатска комора у његовој матичној држави.